Ako ne uzmemo u obzir dodelu diploma, smaranje po redovima ispred studentske službe ili višečasovno čekanje između dva predavanja, Internet nudi široke mogućnosti za edukaciju na univerzitetskom nivou. Doduše, tu je i pitanje opreme, ali ako je sva oprema koja vam treba dostupna, onda nema boljih profesora od pojedinaca koji navraćaju po IRC kanalima.

Do malopre sam razglabao na Kubuntu kanalu (irc.freenode.net #kubuntu) o tome kako funkcioniše KSysGuard. I to sa kim? Sa programerom koji je napisao taj program. Tačno sam mogao zamisliti oduševljenje na njegovom licu dok je pričao o stvarčici koju je sam napisao. Zaista odlična atmosfera!

Moguće je da je ovo najzarazniji aspekt slobodnog softvera. Ljudi koji ga pišu i ljudi koji ga koriste imaju mogućnost da se nađu na Internetu i direktno razmenjuju mišljenja, svako iz svoje perspektive. Neverovatna otvorenost tih ljudi i velika šansa da se nešto nauči... to je nešto na čemu mogu zavideti studenti sa mnogih velikih univerziteta.

Ovako nešto je bilo moguće već duže vreme. Kada sam počeo da se bavim grafičkim dizajnom (onako, kao hobi) oko 2000. godine, koristio sam Usenet grupe kako bih dolazio do informacija. Kasnije su to bili forumi i IRC. Ali sada, kada veliki broj ljudi prelazi na slobodni softver, Internet je postao nezamenljiv izvor novih informacija.

Imati izbor, čak i kada ga ne koristimo, jeste pravi korak unapred. (Ili unazad?) Sigurno će u jednom trenutku mnogi ljudi krenuti putem samoedukacije, a neki će čak odbaciti pasivan model edukacije koji je danas u zvaničnoj upotrebi.

Neka od razmišljanja o školovanju i školama možete pronaći u knjizi Ivana Iliča (ili Ilića?) na wwww.preserve.net.