Sada baš gledam neke članke o particionisanju hard diskova. Vrlo interesantno. Zapravo to je, za mene, jedan od aduta GNU/Linux sistema.

Svaki direktorijum u sistemu može biti na svojoj particiji, a to znači da za neke kritične direktorijume možemo odabrati u odgovarajući fajlsistem.

Pre nego što napišem 2. deo serije o DTP radnoj stanici, želim da vidim koje su opcije za particionisanje i koliko particija, sa kojim fajlsistemima treba imati za optimalan rad. Na primer, Ext3 omogućava (uslovno rečeno) lak oporavak obrisanih fajlova, ali XFS ima bolje performanse. Zarad što detaljnijeg pregleda svih dostupnih fajlsistema i shema za particionisanje, odložio sam objavljivanje novog članka.

Da vidimo sada kakve fajlove (i koje veličine fajlova) koristimo u DTP-u. Slike su, recimo, u proseku od 20 do 120 MB. Scribus fajlovi su poprilično mali. Sirovi JPG-ovi sa digitalaca (kojih ima najviše na mom hard disku) su nešto veći od 1,5 MB. Dakle, treba nam fajlsistem koji može da radi sa višemegabajtskim fajlovima i to mnogo njih. Katalogizacija materijala uz pomoć baza podataka je takođe bitan faktor, pa ćemo za korisnike digiKama verovatno hteti da napravimo i posebnu particiju za lokaciju u kojoj se nalaze MySQL baze. Zaista imamo na raspolaganju beskonačan niz mogućnosti za particionisanje!

Čitaoci, šta da vam kažem... ovo je pravo uživanje, ali ćete zato morati malo da se strpite. I još nešto. Sada prevodim i zvanični priručnik za instalaciju sistema, i to je još jedan razlog za kašnjenje. Dakle, kada budu gotovi priručnik i priča o particionisanju, onda ćete dobiti članak.

Verovatno će prvi nastavak pokriti samo karakteristike Arch Linux-a i osnovnu instalaciju (i to samo delove koji se direktno tiču DTP-a), a u drugom članku ćete imati priliku da se upoznate sa sistemom za baratanje paketima i instalirate sve potrebne pakete.