Kod većih volonterskih projekata (čitaj: projekata koji uključuju više od jednog čoveka), kada je u pitanju dokumentacija i/ili informisanje, uvek je problem rečnik koji će se koristiti na projektu. Pored rečnika, tu su i drugi, manji ili veći problemi kao što su kanal za komunikaciju učenskika, hijerarhija u timu, rokovi.

Ovde ćemo dati kratke savete za rešavanje nekih od tih problema. Naravno, ovde nećemo rešavati baš sve probleme koji se tiču saradnje članova tima na istom projektu. Čak nećemo rešiti ni sve prbleme u vezi sa projektima dokumentacije i informisanja. Pokrićemo samo neke od ključnih problema koji se javljaju već na samom početku takvih projekata, a posebno kada su u pitanju manji timovi.

Da ne prekidamo seriju bezveze, samo zato što nemam vremena. :)

U ovom kraćem nastavku instaliraćemo samo Lprof. To je alatka za profilisanje skenera, štampača, digitalaca i monitora. Za većinu ljudi, najbitnije je ovo poslednje: profilisanje monitora.

Da li postoji idealna GNU/Linux distribucija za DTP? Vrlo je teško odgovoriti na to pitanje. Zapravo, svaka distribucija može biti dobra, pa se zbog toga sve svodi na to šta više volite. Bilo da volite grafički interfejs i ne želite da petljate ispod haube, ili volite da zađete duboko pod površinu i izmenite svaki detalj GNU/Linux sistema, uvek ćete na raspolaganju imati nekoliko alternativa.

Svi preduslovi za izlazak nove verzije su ispunjeni! Pitanje je dana (mozda sata) kada će se sa imena paketa konačno skinuti sufiksi i ostati samo Inkscape-0.45 . Samo...?!

Da li možete da zamislite svet bez PANTONE boja? Pa, ako živite u Srbiji, naravno. Međutim, činjenica je da je PANTONE postavio standard kvaliteta i pouzdanosti u svetu spot boja.

Već smo videli da je moguće baviti se stonim izdavaštvom na GNU/Linux platformi. Međutim, još uvek nismo govorili o tome šta nam sve za to treba. U voj seriji ćemo se pozabaviti instalacijom softvera potrebnog za DTP i govoriti o radnom toku (workflow) koji taj softver omogućava. U prvom članku ove serije govorićemo uopšteno o kutiji sa alatima, a instalacijom ćemo se baivit u narednim nastavcima.

Doprinos tipografije jeziku [PDF (2 Mb)] (R. Waller, 1988) je naslov koji već na prvi pogled obećava jednu veoma zanimljivu i nesvakidašnju obradu teme koja je velikog značaja svima koji se bave prelomom štampanih publikacija. Međutim, među stranicama ove disertacije, krije se mnoštvo tvrdnji koje će dizajnera koji prati utvrđene i oprobane recepte iz struke, staviti u veoma nezgodnu poziciju i naterati ga da dobro porazmisli o svemu što je do sada znao (ili mislio da zna). Autora ovog članka svakako jeste.

Spisak korisnih linkova

U ovom članku cemo se upoznati sa nekim od čestih problema u izradi grafike na računarima i njenoj pripremi za štampu u 4 i 2 boje. Kao primer ćemo proći kroz metode vrlo slične onima koje sam primenio na jednom konkretnom zadatku (prvi posao urađen kompletno na GNU/Linux-u, zapravo).

U prošlom delu ovog serijala govorili smo o postavljanju grafičkih elemenata i upotrebi osnovnih postavki iz prvog dela. Sada ćemo govoriti o tipografiji i finalizirati master za naslovnu stranu.